Najnovije Vesti

Zemljotres jačine 7,4 stepena Rihterove skale pogodio je Novi Zeland, samo sedam kilometara jugoistočno od grada Krajstčerč, na Južnom ostrvu, saopštio je danas Američki geološki institut

Epicentar zemljotresa, koji se dogodio usred noći po lokalnom vremenu, nalazi se na dubini od 66 kilometara, a vlasti nisu izdale upozorenje zbog moguće pojave cunamija, javio je Rojters.
Južno ostrvo je jedno od dva glavna ostrva koja čine Novi Zeland, a Krajstčerč, koji se nalazi na istočnoj obali, najveći je grad na tom ostrvu i drugi po veličini u zemlji i ima oko 342.000 stanovnika.

Predsednik Albanije Bamir Topi pozvao je danas Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija da odbaci rezoluciju Srbije o Kosovu i prizna nezavisnost te pokrajine

U poruci upućenoj zemljama članicama Generalne skupštine UN, Topi je ukazao na "značaj nezavisnosti Kosova i potrebu da je priznaju i druge zemlje posle objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde(MSP)" u Hagu, navodi se u saopštenju iz kancelarije albanskog predsednika.
Topi je istakao i da je važno da bude odbačen predlog rezolucije koju Srbija treba da predstavi na sednici Generalne skupštine 9. septembra.
"Tom rezolucijom se narušava autoritet MSP i UN i ona ima negativan uticaj na mir i stabilnost jugoistočnog Balkana, kao i na evropsku budućnost Srbije", dodaje se.
Nezavisnost Kosova priznalo je 70 zemalja, uključujući SAD i 22 zemlje Evropske unije.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je večeras u Novoj Gorici da je uveren da je moguće pronaći kompromis oko teksta rezolucije o Kosovu koji bi zadovoljio i Srbiju i Evropsku uniju i omogućio početak dijaloga o rešavanju kosovskog problema

Posle susreta sa slovenačkim premijerom Borutom Pahorom, Tadić je rekao da Srbija, i pored toga što poštuje legitimna prava kosovskih Albanaca, ne može da otvori dijalog sa predstavnicima takozvane države Kosovo.
"Srbija nema nikakvu nameru niti interes da se rešavanje pitanja Kosova odlaže, nema nameru da zaledi ovaj proces niti da bude faktor nekonstruktivnosti", kazao je Tadić i izrazio očekivanje da će "u najskorije vreme u razgovoru sa Ketrin Ešton, biti pronađeno rešenje".
Po mišljenju Boruta Pahora, u interesu je Srbije i EU da tekst "kosovske rezolucije" bude prihvatljiv i za Srbiju i za EU.
Slovenački premijer je ocenio da otvorena pitanja u regionu ne mogu biti rešena jednom konferencijom, već to mora biti rezultat postepenog procesa.
Tadić i Pohor su razgovarali tokom večere u vinariji "Movia" u mestu Ceglo kod Nove Gorice.

Haški tribunal saopštio je danas da je obustavio tretman noćnih provera kojima je bio podvrgnut bivši ratni načelnik Generalštava Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir, koji se nalazi u pritvoru u Hagu

U saopštenju sekretara suda Džona Hokinga navodi se da su ove noćne provere obustavljene 1. septembra i da je optuženi o tome obavešten.
Tribunal je, takođe, naveo da je Tolimiru ponuđeno da mu se pored kreveta postavi specijalno dugme kako bi u hitnim slučajevima mogao da pozove medicinsko osoblje zatvorske jedinice.
Optuženi je, međutim, to odbio, navodeći da je već u mogućnosti da kontaktira ovo osoblje putem interfona.
Tolimir je ranije odbio da bude podvrgnut tretmanu noćnih provera, jer ih smatra protivnim osnovnim načelima ljudskog prava i više puta je podnosio zahtev da se takve provere, koje, kako je naveo, dovode do uskraćivanja sna, prekinu.
Penzionisani general Tolimir tereti se za genocid, udruživanje radi činjenja genocida, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja počinjenih između jula i novembra 1995. protiv muslimana u Srebrenici i Žepi.

Jedan teretni avion srušio se večeras nedaleko od međunarodnog aerodroma u Dubaiju, prenela je zvanična novinska agencija Ujedinjenih Arapskih Emirata WAM, ne precizirajući ima li žrtava

Avion američke kompanije Junajtid parsel servisis (United Parcel Services, UPS) srušio se u nenaseljenoj oblasti, blizu autoputa.
Katarska satelitska televizija Al Džazira javila je da su članovi posade, čiji broj nije naveden, poginuli.

Penzionisani general MUP-a Srbije Sreten Lukić biće u utorak, 7. septembra pušten iz pritvora Haškog tribunala na privremenu slobodu iz humanitarnih razloga, saopštio je danas sud u Hagu

 Žalbeno veće Tribunala usvojilo je Lukićev zahtev da u Beogradu i rodnom selu Rujište kod Višegrada prisustvuje 40-dnevnom pomenu ocu koji je preminuo krajem jula.
Prema odluci suda, Lukić će u pritvor morati da se vrati do 13. septembra.
Tribunal je generala Lukića sredinom jula pustio iz pritvora u Sheveningenu na nedelju dana da bi obišao teško obolelog oca u jednoj beogradskoj bolnici.
Generala Lukića, Tribunal je u februaru prošle godine nepravosnažno osudio na 22 godine zatvora zbog zločina nad Albancima na Kosovu 1999, kada je on bio šef Štaba MUP-a Srbije u Prištini.
Na tu presudu, Lukićeva odbrana je uložila žalbu, a apelacioni postupak je u toku.

Predsednik Srbije Boris Tadić doputovao je danas u Sloveniju, gde ga je u mestu Ceglo kod Nove Gorice dočekao slovenački premijer Borut Pahor

Tadić i Pahor razgovaraju, uz večeru u vinariji "Movia", a posle susreta su najavljene izjave za medije.
Pahor je juče u izjavi novinarima u Ljubljani podsetio da do posete srpskog predsednika dolazi pred debatu u Generalnoj skupštini UN, 9. septembra, o rezoluciji o Kosovu koju je podnela Srbija.
Slovenački premijer je najavio da će težište razgovora sa Tadićem biti "šta Ljubljana može da učini za pronalaženje rešenja koje bi zadovoljilo većinu država članica Evropske unije".
Prema rečima Pahora, "veoma je važno da Srbija takođe ima evropsku perspektivu i Slovenija će se za to zalagati".
 

Na statusnoj konferenciji u procesu protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, kome se u Haškom tribunalu sudi za genocid, pravni savetnik optuženog Piter Robinson predložio je da Tužilaštvo, radi efikasnijeg i bržeg suđenja, “ponovo suzi optužnicu”

Robinson je ovaj predlog izneo nakon što je predsedavajući veća sudija O Gon Kvon predočio da bi suđenje Karadžiću moglo potrajati četiri godine, odnosno dve godine duže nego što je predviđeno, ukoliko se glavni pretres nastavi dosadšnjim tempom.
Kvon je izjavio da je Pretresno veće zabrinuto, jer bi presuda, u najboljem slučaju, mogla biti izrečena najranije avgusta 2013. godine.
Robinson je ukazao da bi sudsko veće trebalo da razmisli o nekim "važnijim i većim zahvatima", nego što je uvođenje dokumenata u postupak putem podnesaka i bez saslušanja svedoka, kako je to predložio tužilac Alan Tiger (Tieger) kao što je suženje optužnice.
On je ukazao da je i nova procena sudija "isuviše optimistična" budući da je Tužilaštvo u poslednja četiri meseca izvelo samo 14 odsto svojih dokaza, što znači da bi izvođenje dokaza u trajanju od 300 sati okončalo do avgusta 2012. godine, a da bi onda dokazni postupak odbrane trajao do februara 2015. godine.
Glavni preteres je moguće ubrzati, objasnio je Robinson, ukoliko bi Tužilaštvo odustalo od izvođenja dokaza o nekim navodima optužnice, na primer, o etničkom čišćenju nesrba po opštinama, a u suprotnom proces bi bio vremenski "potpuno van kontrole".
"Samo u Sarajevu ima 20 opština u kojima su uslovi (za vreme rata) bili vrlo različiti", rekao je Robinson i zaključio da bi se "uštedelo godinu dana, ukoliko bi Tužilaštvo odustalo od ove strategije.
Tužilac Alan Tiger (Tieger) je izjavio da je suđenje dosad bilo sporo zato što je Karadžić, koji se sam brani, prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka tužilaštva iznosio vlastite argumente i nastojao da u postupak uvede dokaze za koje misli da su važni za njegovu odbranu.
Tiger je predložio da se odbrani i tužilaštvu dozvoli uvođenje dokaza bez svedoka, što je sada ograničeno, s izuzetkom dokumenata sa sednica skupština, kao i uvođenje više dokumenata putem podnesaka, istakavši da bi u tom slučaju tužilaštvo moglo da uštedi 10 odsto vremena i izvede dokaze za 280 sati.
Optuženi Karadžić se usprotivio predlozima Tužilaštva, ocenivši da su mere koje predlaže na štetu odbrane i da se proces "pretvara u papirno suđenje".
On je naveo da će biti mnogo svedoka koji se neće pojaviti i onih koje "samo Gospod Bog može ispitati, jer su preminuli", a njihove izjave će ući u spis, a pored toga mora da se suočava s velikim brojem presuđenih slučajeva u kojima su pogrešno utvrđene činjenice, a "koje zna svaki đak u našoj školi" .
Karadžić je naveo da se, na primer, u jednom presuđenom slučaju kao istorijski podatak navodi da je Jugoslavija obnovljena kao federacija šest republika i dve pokrajine 1945. godine, što nije tačno.
"Pokrajine (Republike Srbije) postale su konstutitivni elemenat federacije posle ustavnih promena iz 1972. godine, ali bilo je potrebno dokazati da je srpski greh veći, iako su Srbi sve vreme hteli da zadrže barem privid konfederalne države, a Slovenci i Hrvati da je razbiju", kazao je Karadžić istakavši da je "po presuđenim činjenicama svaki Srbin kriv", a najviše predsednik države i ostali članovi rukovodstva.
Lider bosanskih Srba je objasnio da "zbog tih presuđenih stvari u kojima su nakaradno utvrđene činjenice, sada mora da razbija temelje optužnice", na šta je sudija Kvon kazao da je primer iz istorije dobar, ali da nije presuđeno da je svaki Srbin kriv i da je problem optuženog što ne koristi efikasno vreme, već mnogo citira dokumenta.
"Kako da isteram na čistac svedoka s kratkom izjavom i slabim argumentima", zapitao je Karadžić i objasnio da je zato prisiljen da više citira dokumenta.
Podsetivši da je suočen sa dva miliona stranica i stotinama i stotinama sati video materijala, Karadžić je upozorio da je proces protiv njega već "ozbiljno doveden u pitanje" i zamolio da se spasi, ali da se vreme ne štedi na njegovom unakrsnom ispitivanju svedoka, a inovacije ne uvode isključivo na štetu odbrane.
Tužioci nameravaju da izvedu pred sud 400 svedoka, a Karadžić 223, a na glavnom pretresu je dosad saslušano samo 20. Sudsko veće haškog tribunala je 20. avgusta odlučilo da prekine suđenje na dve sedmice, kako bi Karadžić mogao da se upozna sa ratnim dnevnicima i presluša tonske zapise koje je tajno snimao bivši komandant Vojske RS general Ratko Mladić.
Istovremeno je tužilaštvu naložilo da to vreme iskoristi da do 1. oktobra izvrši obaveze prema optuženom kome nije blagovremeno dostavljalo dokumenta i druge dokaze.
Karadžić je optužen za genocid i druge ratne zločine tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine, a glavni pretres će biti nastavljen u ponedeljak, 6. septembra saslušanjem svedoka Ekrema Suljevića.

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je danas da bi donošenje zakona o otvaranju tajnih dosijea građana, koje su vodile službe bezbednosti, bilo veoma značajno, jer bi omogućio restituciju ljudskih prava

Janković je Tanjugu rekao da je značajno usvajanje takvog akta i zbog preventivnog efekta na današnje službe, kako bi, precizirao je, svako ko radi u njima bio svestan da će javnost u dogledno vreme saznati ukoliko se nezakonito radilo i postupalo.
Prema njegovim rečima, važno je da se, otvaranjem dosijea ne ugrozi nacionalna bezbednost.
Janković, takođe, kaže da je važno da građani ne budu u zabludi da će tako biti rešene sve nepravde iz prošlosti.
Janković je kazao da postoji više razloga zašto je to važno učiniti u zemljama za koje se smatra da su u prošlosti imale totalitarni deo vlasti u kome su službe bile zloupotrebljavane.
"Pre svega zbog toga što su nečija prava povređena ili prekršena nekorektnim radom službi bezbednosti i zato što postoji dug prema tim ljudima da im se omogući rehabilitacija, odnosno naknada štete", kazao je on.
Drugi razlog je, prema mišljenju ombudsmana, da se sa istorijske i naučne distance proceni i shvati koja je uloga tih službi bila u totalitarnom režimu i kako su one svojim mehanizmima uticale da se taj režim održi, koji su ishodi političkih procesa na koje su službe uticale i kako su političke vlasti u tom vremenu koristile službe za ostvarivanje svojih ciljeva.
"Donošenje zakona važno je i zbog toga što će omogućiti da svi oni koji su zloupoterbaljavali svoja ovlašćenja, da se sankcionisu, lustriraju i onemoguće da obavljaju javne funkcije", kazao je Janković.
On je dodao da do sada u Srbiji nije postojala spremnost svih relevantnih aktera da se dosijei otvore i da nije bilo uslova da se to uradi na kvalitetan način.
"Nije svako otvaranje dosijea dobro i nije svakakvo donošenje i primena zakona dobra", ukazao je Janković.
Na pitanje da li je imao uvid u predlog zakona Janković je kazao da je video predlog koji su izradili Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) sa Srpskim pokretom obnove (SPO) pre četiri godine.
Na pitanje da li je razgovarao sa predstavnicima MUP-a i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) tim povodom, Janković je kazao da je to činio u više navrata, a prvi put pre skoro tri godine za vreme usvajanja Zakona o osnovnom uređenju službi bezbednosti.
"Nakon toga razgovarao sam sa predstavnicima tih sluzbi pocetkom ove godine i tada mi je rečeno da je stav BIA ako se sa tim procesom danas krene na ozbiljan način da će oni doprineti kvalitetu tog akta", kazao je Janković.
Zaštitnik građana je kazao da najviše strahuje da se zakon neće dobro primenjivati, jer su za to, kako je naveo, potrebna iskrenost, odlučnost i finansijska sredstva.
"Mi sada imamo situaciju da postoji ogroman broj dosijea koje je BIA dala Arhivu, ali ne postoje ni materijalni, ni tehnički, ni kadrovski uslovi, a u ovom momentu ni zakonski da se ti dosijei stave na uvid građanima", kazao je Janković.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je danas da se nada da će do kraja godine biti usvojen zakon o otvaranju tajnih dosijea građana koje su vodile službe bezbednosti

Za otvaranje dosijea u izjavama Tanjugu založila se i većina parlamentarnih stranaka, a protiv su samo "narodnjaci", jer smatraju da je to "marketing" i "zabava za narod".
"Taj zakon je jedan od uslova za približavanje Evropskoj uniji, jer je pitanje otvaranja dosijea pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava i uloge države u tome", rekao je Homen Tanjugu i izrazio očekivanje da će biti usvojen do kraja ove godine.
Predlog zakona izradio je Srpski pokret obnove, a potpredsednik stranke Srđan Srećković izjavio je Tanjugu da očekuje da Ministarstvo pravde taj tekst uzme u razmatranje vrlo brzo.
"Zaista očekujem da će se do kraja godine naći u skupštinskoj proceduri i mislim, prema naznakama koje u ovom trenutku postoje, da se saglasnost o tom pitanju ocekuje", rekao je Srećković.
Prema Homenovim rečima, predlog zakona SPO-a, koji će biti i njegov predlagač u parlamentu, prethodno treba usaglasiti u svim relevantnim institucijama kako bi sadržao najbolja moguća rešenja primenljiva u praksi.
Šef poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija podsetila je na stav DS-a koji je od samog početka bio da je otvaranje dosijea najbolji način da se razjasni prošlost u kojoj je bilo teških stvari.
"Ono na čemu je DS insistirala jeste da se to uradi na zakonom utvrđen način", rekla je ona i objasnila da je to jako važno, jer je to krajnje osetljivo pitanje, u vezi sa kojim je ranije bilo zloupotreba".
"Što se Demokratske stranke tiče, spremni smo da se razgovara o tome, da se donese zakon koji bi uredio to pitanje", istakla je Kolundžija.
Donošenje zakona o otvaranju tajnih dosijea podržali su socijalisti, ali i Liberalno demokratska partija i Srpska napredna stranka, dok su protiv te ideje Nova Srbija i Demokratska stranka Srbije. Radikali "u principu nemaju ništa protiv", ali se, kako su naveli, plaše političkih zloupotreba.
Funkcioner SPS-a Zoran Kasalović rekao je da "socijalisti nemaju šta da kriju i da su više puta rekli da se zalažu da se sve tajne u Srbiji razotkriju".
"Aktivno radimo i želimo da se mnoga nerešena ubistva, koja se vode i kao politička, reše, jer ne želimo da imamo veze sa bilo kakvom vrstom tih kriminalnih radnji", rekao je Kasalović podsetivši i da su to stavovi lidera socijalista i ministra policije Ivice Dačića.
Lider LDP Čedomir Jovanović izjavio je da ta stranka podržava donošenje zakona o otvaranju tajnih dosijea, ali i ukazao da je za to neophodno najpre završiti demokratske promene i tranziciju u Srbiji.
"Pitanja otvaranja dosijea podrazumeva i utvrđivanje odgovornosti za ono sa čim ćemo se suočiti kada se oni otvore, a kako se može govoriti o odgovornosti nekog doušnika ako se pre toga ne govori o odgovornosti čitavog sistema koji je napravljen na teroru", rekao je on.
Jovanović je ocenio da za tako nešto nije bilo snage prethodnih godina.
Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić rekao je da nema ništa protiv da se otvore dosije tajnih policija, iako u Srbiji postoje i veći problemi.
Vučić je kazao da još uvek nije video predlog zakona koji bi tu oblast regulisao, a na pitanje da li ga zanima da li postoji dosije o njemu i šta u njemu piše, Vučić je odgovorio: "Nikad nisam naročitu pažnju obraćao na policijska posla osim kad je u pitanju bezbednost ljudi, ali uzeo bih pa bih pročitao".
Prema njegovim rečima, SNS će odlučiti da li će glasati za taj pravni akt tek kada budu videli kako izgleda predlog zakona.
Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je da je najava otvaranja tajnih dosijea od 1945. na ovamo "zabava za narod koja nema nikavog efekta".
"Srbija je u velikoj krizi, u ekonomskom i socijalnom problemu gde ljudi ne mogu da prežive i sada se želi da se tim dosijeima zabavlja narod, da čita šta je bilo pre 20-30 godina, ko je koga izdao, šta je ko o kome rekao " izjavio je Ilić.
Potpredsednik SRS Dragan Todorović kaže da, što se tiče radikala i njega lično, nema ništa protiv da se svačiji dosije stavi na uvid svakome ko to želi, ali i dodao da se plaši da će "i to biti jedan od načina potpunog razbijanja Srbije".
Todorović smatra da će se otvaranje dosijea koristiti u unutrašnjo političkim obračunima dodajući da se o tajnim dosijeima priča od kada je DOS došao na vlast i da predstavljaju sredstvo da se manipuliše političkim protivnicima.
Šef poslaničke grupe D S S Miloš Aligrudić kaže da priča o otvaranju dosijea bez urađene studije o tome na koji način to treba uraditi – zvuči kao marketing.
"Ne znam šta znači otvaranje svih dosijea od 1945. do danas. Razumem da osobe na koje se ti dosijei odnose imaju pravo uvida, što je i do sada bio slučaj, ali otvaranje svih dosijea za javnost je u krajnjoj liniji besmisleno i to iz najmanje dva razloga", rekao je Aligrudić.
Prvu organizovanu kampanju za otvaranje arhiva bezbednosnih službi, odnosno tajnih dosijea pokrenuo je u decembru 2000. Komitet pravnika za ljudska prava, u međuvremenu je bilo nekoliko pokušaja za njegovim donošenjem, ali taj pravni akt do danas nije usvojen.
Zemlje bivšeg komunističkog bloka, inače to pitanje odavno su rešile donošenjm odgovarajućih zakona – Mađarska je dosijee otvorila 1991, Makedonija je to uradila 1998, Poljska 2001, Slovačka 2002, Češka i Slovenija 2003, Rumunija 2005, a Bugarska decembra 2006.